– Koliko si mokra. Pali te ovo što ti radim, zar ne? – pitao je sa nekim zluradim prizvukom u glasu.
Nije mogla, nije želela da mu odgovori. Osećala je kako njegovi prsti ulaze sve dublje u nju, sve dublje, sve jače. Oštar bol ju je trgao. Njegova ruka ju je pljesnula po stražnjici. Koža joj je zabridela a sa usana joj se oteo iznenađeni, bolni krik.
– Kada te nešto pitam, ti ćeš mi odgovarati, da li je to jasno? – glas mu je bio čvrst, hladan, preteći.
Zastenjala je.
– Da.
A onda se setila.
– Da, gospodine!
Progutala je knedlu a onda nastavila:
– Pali me to što mi radite, gospodine.
Ponovo je gurnuo prste u nju, ovoga puta tri prsta, snažno, nestrpljivo. Nataša je sada glasno stenjala. Pokušala je da se uzdrži, nije želela da on čuje kako stvari koje joj radi utiču na nju, ali nije više mogla da izdrži. Jednom rukom on joj je gnječio dojke, stezao i uvrtao nabrekle, tvrde bradavice. Drugom je radio gore-dole, prodirući prstima sve brže i sve dublje u nju. Osećala se iskorišćeno, upotrebljeno, ovo što joj je on radio nikada nikome nije dopustila. Osećala se kao…
– Kurvetina!
Reč joj je zaparala uši.
– Kakva si ti kurvetina, Nataša, iz tebe samo curi!
Ne! Ne! Ona nije bila, ona nije bila! Ali tako se osećala. On je učinio da se tako oseća. On, njegovi prsti i njegove reči. A njeno, njeno telo, ono je imalo sopstvenu volju. Vrtela je kukovima glasno stenjući, vrtela je i nabijala se na njegove prste, dočekujući njegove ubode, pokušavajući da sebe dovede do orgazma. Stid ju je proždirao ali o tome će razmišljati kasnije. Sada je samo želela da svrši, da svrši u njegovim rukama, na njegovim prstima, da svrši za njega, za svog gospodara. A onda, odjednom, njegovi prsti su izašli iz nje, ostavivši je da dahće i vrti kukovima u prazno.
– Nataša, Nataša – smejao se.- Vidim da ti se ovo dopalo. Zaista si prava kurvetina.
Njegove reči su je vređale. Ona nije bila… Nije bila to što je on govorio. Ali sada nije mogla da razmišlja o tome, ne sada. Sada joj je bilo potrebno oslobođenje, bio joj je potreban orgazam.
– Gospodine – zacvilela je.- Gospodine, molim Vas!
Nasmejao se, sada još glasnije.
– Šta, Nataša, šta?
– Gospodine, treba mi… Molim Vas…
Nije mogla da se natera da mu sve kaže. Uostalom, znao je. On je znao.
– Treba ti? – zvučao je iznenađeno.- Šta ti treba, Nataša? Šta jednoj kurvi najviše treba? Kaži mi!
Terao ju je da to izgovori. Osećala je kako joj lice gori od stida. Nije mogla, nije mogla to da kaže. A među nogama joj je gorelo.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
