Sinoć mi je bio pakao bilo mi je vruće kao u paklu da sam misleći da svi spavaju ustala i tako bez odeće krenula do kupatila da se rashladim. Bila sam nasred hodnika kada je rođak izašao iz svoje sobe.
Nisam se mogla ni sa čime pokriti, a ruke mi nisu dovoljne da pohvataju moje ogromne gru.di i ROĐAK ME JE VIDIO POTPUNO GO*U. Tako smo stojali i gledali se ne progovarajući, a onda je on rekao kako i nisam neka riba i kako su mu nejasni muškarci koji se pale na mene. Balavac jedan u u životu neće videti lepše žensko i umjesto da se zahvali Bogu što mu je dao priliku makar da vidi, on tako komentariše. Zapamtit ću mu ove reči i osvetiti ću mu se kada bude najmanje očekivao. Ej “nisam neka riba” imam 19 godina i do sada sam bila sa preko 40 muškaraca koji mi daju i preko 100 eura samo da provedu noć sa mnom, a on meni… bože da mi nije rođak ubil… ma ne znam šta bih mu uradila.
Stvarno me je uvredio.
BONUS ISPOVEST:
DOŽIVEO SAM VRHUNAC SA PROFESORKOM MATEMATIKE: Halapljivo je strpala moju alatku, mislio sam da ću eksplodirati
Nema tu velike price. Kao i svi klinci u nasoj gimnaziji, i ja sam bio zaljubljen u svoju profesorku matematike, s tom razlikom sto sam ja bio odlican djak. Mozda tome mogu i da zahvalim sto sam sa njom proveo nezaboravne trenutke. Evo kako se to dogodilo.
Profesorka je bila kao iz filmova. Lepe duge noge, izbacena guza, uzak struk, a onda velike cvrste sise, lep vrat i prekrasno lice. Sta vise treba klincu od 19 godina da se zaljubi.
Svi smo o njoj mastali, na nju drkali, tajno joj pisali pisma, naravno anonimna, jednom recju – patili.
Stanovao sam pored grada i u momentima, kad sam mislio da sam sam, vikao sam pticama i nebu njeno ime.
Ona je, naravno, svakog momenta osecala halapljive poglede kilnaca i izgleda da joj to nije smetalo. Po razredu se, ispred table uvek kretala tako da su joj pokreti bili izazovni, da su joj njena lepa guzica i sise uvek dolazili maksimalno do izrazaja.
Pozvala me kod sebe kući
Tog dana pisali smo pismeni zadatak iz matematike i nakon casa profesorka me je zamolila da ostanem. Dvadeset pari ociju mojih razrednih drugova me je pogledalo sa zaviscu. Samo sam se lagano nakasljao. – Pomoci ces mi da ove pismene odnesem do kuce. Moze? Ako imas drugih obaveza, ja cu… – Ne, ne, ne. sam sam kod kuce i niko me ne ceka – rekoh zapanjeno. – Odlicno – rece profesorka i nasmesi se.
ČITAJ DALJE NA SLEDEĆOJ STRANICI >>>>
